Јавна расправа директора УКЦ Ниш и директора Кардиохирургије око листе чекања

Перишић је критиковао Милића тврдећи да са две операционе сале и шест кардиохирурга, Кардиохирургија обавља тек једну операцију дневно. Ова критика наводи да је Кардиохирургија опремљена најсавременијом опремом од стране државе, а да упркос томе, клиника не остварује довољне резултате у односу на друге институције попут Института „Дедиње“ и „Каменица“.

С друге стране, др Милић је одговорио тврдњама да је изјава Перишића пуна лажних података и клевета. Он је навео да Кардиохирургија у Нишу ради са само једном машином за екстракорпоралну циркулацију (ЕКК) и да су ове године већ обавили 610 операција, укључујући кардиохируршке и васкуларне процедуре, као и трансплантације бубрега. Милић је додао да клиника нема листе чекања, јер су сви пацијенти оперисани у кратком року након прегледа анестезиолога. Он је такође оптужио Перишића за опструкцију набавке материјала и присвајање донација намењених клиници.

Ова расправа показује дубоке поделе унутар руководећег кадра УКЦ Ниш, са обе стране које износе озбиљне оптужбе на рачун рада и ефикасности друге стране.

Оба саопштења можете прочитати у целости:

САОПШТЕЊЕ ПРОФ. ДР ЗОРАНА ПЕРИШИЋА

Дошло је време да кажемо истину о Драгану Милићу и његовој причи о листама чекања.

Oво је истина коју грађани Србије, морају да знају у односу на његове политиканске наступе. Са две операционе сале и шест кардихирурга и комплетно обученим тимовима за интервенцију резултати рада др Милића су следећи - за 252 радна дана урађене су 282 кардиохируршке интервенције.

Дакле, у згради, коју је изградила држава Србија, опремила је најсавременијом опремом држава Србија, са кадром у чије школовање и усавршавање је држава Србија уложила своја средства, руководилац ове установе др Милић остварује једва једва једну операцију дневно!

Шта се за то време дешава у другој операционој сали, шта се ради осим једне операције дневно у целој клиници за коју се лобира да постане Институт? Нека се распита др Милић колико дневно и колико захтевних имају операција Институт Дедиње и Институт “Kаменица”, док он обавља једну дневно у две операционе сале, са шест обучених кардиохирурга и комплетним тимовима!

То је, дефинитивно, последњи човек у здравству који сме да се оглашава по питању листа чекања, јер он ни у редовном раду не може да постигне оно за шта је плаћен од грађана Србије. Све остало се своди на јефтино политиканство…

в.д. директора УКЦ Ниш

Проф. др Зоран Перишић

САОПШТЕЊЕ ДР ДРАГАНА МИЛИЋА

Допис који је Зоран Перишић поставио јуче на званичан сајт УКЦ Ниш о раду Клинике за кардиохирургију обилује лажима и измишљотинама које иначе карактеришу његов целокупни рад и као директора УКЦ Ниш али и као бившег градоначелника Ниша. 
Перишић ће остати упамћен као једини директор УКЦ Ниш који је пљувао, омаловажавао и понижавао целу једну клинику и целокупно особље клинике које је пожртвовано радило без накнаде 25 викенда током прошле године и очистило листу чекања, једину клинику јужно од Београда која ради кардиохируршке процедуре и трансплантације. Никада се није десило да директор неког УКЦ омаловажава рад клинике којој је генерални директор. Да подсетимо које су намере Перишића. Он је пре годину дана подигао кривичне пријаве против 7 лекара наше клинике због наводног фалсификата током рада научне студије. Тужилаштво је одбацило његове лажне клевете и пријаву. У било којој нормалној земљи био би тренутно смењен због лажног оптуживања колега али не и у Нишу и Србији. Подигао је и две пријаве Комитету за професионалну етику Универзитета у Нишу за моје наводно неетично понашање што је Комитет такодје одбацио.
У више наврата ускраċивао је набавку потрошног материјала за нашу клинику и свесно и намерно опструисао наш рад. 
Из његовог дописа се може закључити да на клиници за кардиохирургију ради све сам нерадник до нерадника. Ти “нерадници” су прошле суботе и недеље радили две кадаверичне трансплантације бубрега од 21х увече до 7х ујутро. Званична објава УКЦ каже да су трансплантације радјене у салама УКЦ (па није ваљда у шталама) намерно не поменувши да су трансплантације радјене на клиници за кардиохирургију.
Клиника за кардиохирургију има само једну ЕКК машину тако да се кардиохируршке операције раде само у једној а не у две сале. Закључно са данашњим даном у току ове године урадјене су 341 кардиохируршке операције (у једној сали) и 269 васкуларне операције у другој сали (само у последња 3 дана радјене су 3 руптуриране анеуризме трбушне аорте). Дакле, “нерадници” клинике за кардиохирургију урадили су ове године 610 операција и 2 сродничке и 2 кадаверичне трансплантације бубрега и даље нема листу чекања јер сви пацијенти који продју анестезиолога у току радне недеље (њих 5 или 15) сви бивају оперисани већ те или најкасније наредне недеље. За очекивати је да ће се ове године урадити готово 450 кардиохируршких операција, највише у ових 10 година колико клиника постоји.
Иако наша клиника годинама тражи од Перишића и министарства здравља још једну ЕКК машину то се није десило тако да ми радимо само са једном машином коју је обезбедила америчка амбасада. Медјутим, десило се да је Перишић отудјио и присвојио донацију у холтерима коју је наша клиника обезбедила од једне велике компаније…Лажима и обманом да смо се ми сложили да донације оде на његову матичну клинику а не на кардиохирургију. Исто је било и са ултразвучним апаратом који је од Управе за биомедицину обезбедио доц др Милан Лазаревић.
Каже да имамо 6 кардиохирурга. Те “ленштине” како их описује Перишић треба да покрију салу, амбуланту, консултације, дежурства, конзилијум, администрацију при чему једна операција траје не краће од 5-6 сати а често и много дуже. Срамно упоредјује институт “Дедиње” за чије је опремање држава дала преко 50 милиона евра са нашом зградом у коју је држава уложила тек 2 милиона евра. Упоредјује установе где једна има десетак ЕКК машина а друга само 1. Перишић који је на власти у Нишу већ 12 година није успео да обезбеди један једини институт које Нишлије и Југ Србије чекају дуже од 50 година. Управо тај вазални однос према Београду фаворизујући приватне интересе у односу на опште док је био градоначелник довело је до епског пропадања Ниша због чега многе Нишлије описују Перишића као најгорег градоначелника у историји Ниша, од Цара Константина па до данашњих дана. Чак је срамно дозволио да се Ковид болница отвори у Крушевцу не у Нишу и да се затвори и претвори у руину Клиника за плућне болести у Кнез Селу. О породилишту нећу ни да говорим.
Оно што Србија заиста треба да зна је оно по чему ће Перишић заувек остати упамћен као краљ бахатости и непотизма нишког СНС-а (што није мали успех рачунајући да је конкуренција жестока):
- поставио је своју жену за главну сестру клинике, потпис оба супружника је на анексу уговора што НИКАДА нико у историји Србије није урадио и без да је обавештена агенција за борбу против корупције.
- и док се хирург са 3 специјализације избацује са Медицинског факултета, супруга Зорана Перишића, медицинска сестра по занимању, бива изабрана и запошљена на Медицинском факултету са наводном дипломом факултета у Ваљеву !?!?
- прошле недеље Зоран Перишић смењује са места руководиоца клинике за офталмологију др Мају Петровић, једину докторку са офталмологије која не ради приватно и директорку која нема листе чекања за операцију катаракте (очито да Перишић не воли руководиоце који немају листе чекања)… али зато његова матична клиника - кардиологија има 400 пацијената на листи чекања за коронарографије… Ко зна колики број болесника са те листе не дочека процедуру.
Зоран Перишић, иако је напунио 65 година 15. фебруара ове године, нелегитимно је наставио да буде директор УКЦ Ниш јер никада није добио мандат од Владе Републике Србије да буде директор УКЦ због чега су све одлуке које је потписао од 15.2.2024. нелегитимне. Медицински факултет му је незаконито продужио радни однос након 65. године јер није испунио услов из члана 93. Закона о високом образовању који предвидја да се радни однос може продужити само оном наставнику који “има најмање 20 година радног искуства у високом образовању и ако је након стицања звања редовног професора остварио резултате у научном раду, односно у уметничком стваралаштву и у развоју научнонаставног подмлатка на факултету који су потребни за избор у звање редовног професора на основу члана 74. ст. 10-12. овог закона.”
Претрагом базе података види се да Зоран Перишић нема ни један ауторски рад публикован у часопису са импакт фактором већим од 0.5 нити остале услове предвидјене правилником. Али у Нишу може све и кога је још брига за Закон.
Није никаква тајна да је рок трајања Зорану Перишићу на месту вд директора УКЦ Ниш истекао и да је овим дописом хтео да се додвори и да моли центре моћи да га оставе на овом месту да доврши пројекат комплетног уништавања и урушавања УКЦ Ниш.

Зоран Перишић ће након одласка бити веома брзо заборављен али ће штета коју је направио остати јако дуго.

И нећете господине Перишићу ви да судите о раду наше клинике ма колико то желели. То могу само наши пацијенти и градјани Ниша и Југа Србије.

Др Драган Милић, FACS
општи хирург, васкуларни хирург и кардиохирург
руководилац Клинике за кардиохирургију УКЦ Ниш