Дедовић добитник 53. Награде „Бранко Миљковић” за своју књигу песама „Фјодоров џез”

Ниш 30.05.2024. Јужна Србија Инфо - редакција

Драгослав Дедовић добитник је 53. Награде „Бранко Миљковић” за своју књигу песама „Фјодоров џез” у оквиру издања Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” из Краљева. Тиме је још једном потврђено велико књижевно достигнуће Дедовића, чија је књига добила престижну награду.

Дедовић добитник 53. Награде „Бранко Миљковић” за своју књигу песама „Фјодоров џез”

Жири је имао сложен задатак да се определи за најбољу књигу песничке продукције претходне године (на конкурс је пристигло 125 песничких књига из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Румуније) и већином гласова је донео одлуку да Награда „Бранко Миљковић” за 2023. годину буде додељена Драгославу Дедовићу за збирку песама „Фјодоров џез”, у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” из Краљева.

Драгослав Дедовић у својој књизи „Фјодоров џез” на префињен и промишљен начин предочава свој меланхолично-иронични поглед на поезију и стварност, у свим валерима њихових парадоксалних односа. Кроз четири повезана циклуса песама (енигматичних наслова „Престоничке елегије”, „Паланачки напеви”, „Краљ Средоземља” и „Немачки фрагменти”), који сугеришу јединствену поетску визију, Дедовић урања опору ангажованост и продор светске и српске стварности у ритмове песничких слика, оживљене интимизмом и мотивима путовања и странствовања. Необично музикалан ритам Дедовићевих стихова се протеже кроз све песме из књиге, кроз фрагменте песникове, али и наше, читалачке стварности, од механа на Лазаревичком путу до „јужњачки изџезиране” културологије космополитског света у коме живимо. Песник Дедовић као да каже да смо, где год били, у власти стакато ритмова светске, универзалне културе у судару са узнемиреном и несигурном људском субјективношћу. Или, како каже песник, „путовао си целу ноћ преко четири границе / ипак ниси побегао довољно далеко”.

Одлуком већине гласова Жирија, збирци „Фјодоров џез” Драгослава Дедовића додељује се Награда „Бранко Миљковић”, док је један глас припао збирци „У кострети” Слободана Јовића („Чигоја штампа”, Београд).

Награду додељује Град Ниш, финансијски је подржава Министарство културе Републике Србије, а организатор доделе је Нишки културни центар.

Награда се састоји од повеље, статуете и новчаног износа. Награда ће свечано бити уручена током наредних месеци.

Драгослав Дедовић је рођен 1963. у Земуну. Одрастао је у Калесији, гимназију је завршио у Тузли. Након студија журналистике у Сарајеву радио је као новинар за различите медије и похађао постдипломске студије социологије културе у Београду. Од 1990. до 1992. био је уредник у једној тузланској издавачкој кући. Јавно се ангажовао против употребе војне силе, те је напустио бившу Југославију након почетка рата у Босни и Херцеговини.

Настанио се у Немачкој 1992. године, најпре радећи у Нирнбергу и Регензбургу у ресторанима, на бродоградилиштима и у фабрикама како би сам финансирао интензивне курсеве немачког језика. Као стипендиста Фондације Хајнрих Бел (Heinrich-Böll-Stiftung) одбранио је 1999. магистарску тезу на интердисциплинарним Европским студијама у Ахену. Од 1999. до 2006. радио је као новинар Радија Дојче веле (Deutsche Welle) у Келну и Бону, уређујући и водећи емисије Европа данас и Тура културе. Од 2006. до краја 2008. године боравио је у Београду као директор Регионалне канцеларије за Југоисточну Европу немачке Фондације Хајнрих Бел. Од 2009. поново живи у Немачкој, прво у Берлину а потом у Келну где је до 2012. радио као саветник за западни Балкан у Форуму Цивилне мировне службе (forum ZFD). Између 2012. и 2017. је радио као главни уредник Програма на српском РТВ Дојче веле (Deutsche Welle), да би од 2018. за исту медијску кућу преузео дописничко место у Београду.

Од тада живи у Београду, Лесковцу и Келну.

Више пута награђиван, између осталог на Слову Горчина (1988) Годишњом наградом за најбољу књигу Друштва писаца БиХ (2005), Печатом вароши сремскокарловачке (2012), наградом Стражилово (2013) те наградом 25. новембар за књигу године у БиХ (2021). Есеје и аналитичке текстове пише и на немачком, преводи са тог језика, а његови књижевни текстови су преведени на низ језика.

Заступљен је у неколико антологија српског, регионалног и светског песништва.

Објављена књижевна дела:

Лирика:

Изађимо у поље. Сарајево 1988.

Циркус Европа. Тузла 1990.

Von edlen Mördern und gedungenen Humanisten (О племенитим убицама и најмљеним хуманистима). 44 Gedichte/pjesme & 1 Essay/есеј. Клагенфурт/Целовец 1997. Двојезично.

Kawasaki za Wukmana Dedowitscha, Сарајево 2001 (преведено на немачки, Клагенфурт 2001).

Cafe Sumatra, Сарајево 2005.

Динарски Буда, Београд 2008.

За клавир и дижериду, изабране и нове песме, Београд 2010.

Глорија мунди, сабране риме, Сремски Карловци 2013.

Усијање, Нови Сад, 2013.

Унутрашњи исток, Сарајево 2015.

Земља под абажуром, Сарајево 2021. (преведено на македонски, Скопље 2023.)

Фјодоров џез, Краљево 2023.

Приредио:

Евакуација. Избор сувремене бх. приче, Сплит 1999.

Das Kind. Die Frau. Der Soldat. Die Stadt. Избор бх. приче, Клагенфурт 1999.