Каже Нушић "Свет прича": "Елита", лицемерје, праве вредности или нешто друго?

Изненађена што не знам ни песму, ни извођача, пажљиво сам слушала, како бих касније изгуглала и одслушала на Јутјубу. Тада сам први пут видела и чула Теу Таировић и њен велики хит „Хајде“ са вишемилионским прегледима. Није ми било јасно. Да, текст је поштапалица, музика оријентална, улази у уши, али и даље нисам схватала док нисам ухватила саму себе како певушим и, касније, исто тако „скочим“ кад је чујем на некој прослави. Харизматична, лепа, талентована и упечатљива певачица привукла је моју пажњу. Почела сам да пратим шта она то ради и жељно чекала шта је следеће.

Пратила сам и њена медијска гостовања и појављивања из чега је могло да се види да је у питању једна јако културна, лепо васпитана, образована девојка која зна где је граница доброг укуса у разговору и понашању, али исто тако зна и шта је сцена и шоубизнис. И те ствари треба одвојити. Гомила гнусних коментара на њен рачун натерала ме је на писање овог текста. Била сам на концерту и пуна сам утисака, посебно сам одушевљена њеном енергијом, ставом

Сигурна сам да би чак и неко ко није љубитељ те врсте музике могао да каже да се добро забавио. Сада се већ приближавамо кључном питању и теми – шта је „та музика“. Из лавине свеопште образованих коментатора по друштвеним мрежама, стиче се закључак да смо сви ми који смо синоћ били на концерту нека нижа каста људи, необразовани, без доброг укуса, стила, чак упоређени са стоком. Поставља се питање шта је то што би требало да поседујемо ми такви, незнајући, и ко кроји та мерила. Наравно, коментатори ни не би били толико свезнајући да у све нису умешали и политику.

Чудно је и то како неко даје себи за право да осуди било какву врсту различитости која не вређа никог. Нормално да су највише забринути за нашу „јадну“ омладину и тиме „шта све они слушају“, заборављајући случајно или намерно шта су све они слушали, шта смо сви ми слушали у неком тренутку свог одрастања. Примера ради, када се непримерена реч спомене у Фамилији или неком другом бенду, домаћем или страном, то је друштвено и културно прихватљиво јер није „сељана“.

А ја се опет питам – шта је то сељана? Музички трендови су променљива категорија са непрестаним упливима различитих жанрова и мелоса из читавог света. Једна Ана Виси је и фолк и поп певачица. Оно што је са грчког препевано код нас – за извесну „интелектуалну елиту“ недопустиво је за емитовање и слушање. Зато нам тако и иде, није ни чудо што нам је овако кад је ова идол младима, ови сви што били, колективно да се лече – тек су неке од парафраза.

Да је Теа рођена негде у Америци, на пример, не би било проблема. Певала би на страном језику, ретко ко би се толико трудио да разуме о чему пева и све би било добро, нико се не би „покварио“ јер то је страна музика која није сељана. Када Бијонсе, Џенифер Лопез, Шакира и друге светске звезде излазе на сцену у својим оскудним костимима – и то је у реду. Теа није у реду. Она је таргетована као девојка ниског морала. Она је полугола и јако, јако лош пример, опет, за наше младе. И, докле више тако?! Докле лицемерја, снобизма, малограђанштине, поделе? Нажалост, по ко зна који пут се испоставља да смо самима себи највећи непријатељи. Да, ми, једни другима. Потпуно је разумљиво да се неком не допада Теина музика. Истински пасионирани љубитељ рока или попа никад неће осетити потребу да пљује по другој врсти музике.

Занимљиво је и то да Теине песме имају жанровску разноликост, да је за већину сама писала текстове и мелодију, да је из једне пристојне породице, да јој је мајка новинар, а отац академски сликар. Али, ето, она је страшно згрешила што је одмалена желела да буде певачица и што је следила и остварила своје жеље и снове.

Драга Теа, честитке на свему што си постигла за кратко време, на труду и улагању у себе и оно што волиш. Уживала сам синоћ, као и цела хала. И не обазири се на примитивне коменате, увек ће их бити.

Фото: Тања Обрадобић

„Моја јадна Бовари, без сумње, пати и плаче у двадесет села у Француској одједном у овом истом часу…“

(Г.Флобер)