Kaže Nušić "Svet priča": "Elita", licemerje, prave vrednosti ili nešto drugo?

Iznenađena što ne znam ni pesmu, ni izvođača, pažljivo sam slušala, kako bih kasnije izguglala i odslušala na Jutjubu. Tada sam prvi put videla i čula Teu Tairović i njen veliki hit „Hajde“ sa višemilionskim pregledima. Nije mi bilo jasno. Da, tekst je poštapalica, muzika orijentalna, ulazi u uši, ali i dalje nisam shvatala dok nisam uhvatila samu sebe kako pevušim i, kasnije, isto tako „skočim“ kad je čujem na nekoj proslavi. Harizmatična, lepa, talentovana i upečatljiva pevačica privukla je moju pažnju. Počela sam da pratim šta ona to radi i željno čekala šta je sledeće.

Pratila sam i njena medijska gostovanja i pojavljivanja iz čega je moglo da se vidi da je u pitanju jedna jako kulturna, lepo vaspitana, obrazovana devojka koja zna gde je granica dobrog ukusa u razgovoru i ponašanju, ali isto tako zna i šta je scena i šoubiznis. I te stvari treba odvojiti. Gomila gnusnih komentara na njen račun naterala me je na pisanje ovog teksta. Bila sam na koncertu i puna sam utisaka, posebno sam oduševljena njenom energijom, stavom

Sigurna sam da bi čak i neko ko nije ljubitelj te vrste muzike mogao da kaže da se dobro zabavio. Sada se već približavamo ključnom pitanju i temi – šta je „ta muzika“. Iz lavine sveopšte obrazovanih komentatora po društvenim mrežama, stiče se zaključak da smo svi mi koji smo sinoć bili na koncertu neka niža kasta ljudi, neobrazovani, bez dobrog ukusa, stila, čak upoređeni sa stokom. Postavlja se pitanje šta je to što bi trebalo da posedujemo mi takvi, neznajući, i ko kroji ta merila. Naravno, komentatori ni ne bi bili toliko sveznajući da u sve nisu umešali i politiku.

Čudno je i to kako neko daje sebi za pravo da osudi bilo kakvu vrstu različitosti koja ne vređa nikog. Normalno da su najviše zabrinuti za našu „jadnu“ omladinu i time „šta sve oni slušaju“, zaboravljajući slučajno ili namerno šta su sve oni slušali, šta smo svi mi slušali u nekom trenutku svog odrastanja. Primera radi, kada se neprimerena reč spomene u Familiji ili nekom drugom bendu, domaćem ili stranom, to je društveno i kulturno prihvatljivo jer nije „seljana“.

A ja se opet pitam – šta je to seljana? Muzički trendovi su promenljiva kategorija sa neprestanim uplivima različitih žanrova i melosa iz čitavog sveta. Jedna Ana Visi je i folk i pop pevačica. Ono što je sa grčkog prepevano kod nas – za izvesnu „intelektualnu elitu“ nedopustivo je za emitovanje i slušanje. Zato nam tako i ide, nije ni čudo što nam je ovako kad je ova idol mladima, ovi svi što bili, kolektivno da se leče – tek su neke od parafraza.

Da je Tea rođena negde u Americi, na primer, ne bi bilo problema. Pevala bi na stranom jeziku, retko ko bi se toliko trudio da razume o čemu peva i sve bi bilo dobro, niko se ne bi „pokvario“ jer to je strana muzika koja nije seljana. Kada Bijonse, Dženifer Lopez, Šakira i druge svetske zvezde izlaze na scenu u svojim oskudnim kostimima – i to je u redu. Tea nije u redu. Ona je targetovana kao devojka niskog morala. Ona je polugola i jako, jako loš primer, opet, za naše mlade. I, dokle više tako?! Dokle licemerja, snobizma, malograđanštine, podele? Nažalost, po ko zna koji put se ispostavlja da smo samima sebi najveći neprijatelji. Da, mi, jedni drugima. Potpuno je razumljivo da se nekom ne dopada Teina muzika. Istinski pasionirani ljubitelj roka ili popa nikad neće osetiti potrebu da pljuje po drugoj vrsti muzike.

Zanimljivo je i to da Teine pesme imaju žanrovsku raznolikost, da je za većinu sama pisala tekstove i melodiju, da je iz jedne pristojne porodice, da joj je majka novinar, a otac akademski slikar. Ali, eto, ona je strašno zgrešila što je odmalena želela da bude pevačica i što je sledila i ostvarila svoje želje i snove.

Draga Tea, čestitke na svemu što si postigla za kratko vreme, na trudu i ulaganju u sebe i ono što voliš. Uživala sam sinoć, kao i cela hala. I ne obaziri se na primitivne komenate, uvek će ih biti.

Foto: Tanja Obradobić

„Moja jadna Bovari, bez sumnje, pati i plače u dvadeset sela u Francuskoj odjednom u ovom istom času…“

(G.Flober)