Dedović dobitnik 53. Nagrade „Branko Miljković” za svoju knjigu pesama „Fjodorov džez”

Niš 30.05.2024. Južna Srbija Info - redakcija

Dragoslav Dedović dobitnik je 53. Nagrade „Branko Miljković” za svoju knjigu pesama „Fjodorov džez” u okviru izdanja Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva. Time je još jednom potvrđeno veliko književno dostignuće Dedovića, čija je knjiga dobila prestižnu nagradu.

Dedović dobitnik 53. Nagrade „Branko Miljković” za svoju knjigu pesama „Fjodorov džez”

Žiri je imao složen zadatak da se opredeli za najbolju knjigu pesničke produkcije prethodne godine (na konkurs je pristiglo 125 pesničkih knjiga iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Rumunije) i većinom glasova je doneo odluku da Nagrada „Branko Miljković” za 2023. godinu bude dodeljena Dragoslavu Dedoviću za zbirku pesama „Fjodorov džez”, u izdanju Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva.

Dragoslav Dedović u svojoj knjizi „Fjodorov džez” na prefinjen i promišljen način predočava svoj melanholično-ironični pogled na poeziju i stvarnost, u svim valerima njihovih paradoksalnih odnosa. Kroz četiri povezana ciklusa pesama (enigmatičnih naslova „Prestoničke elegije”, „Palanački napevi”, „Kralj Sredozemlja” i „Nemački fragmenti”), koji sugerišu jedinstvenu poetsku viziju, Dedović uranja oporu angažovanost i prodor svetske i srpske stvarnosti u ritmove pesničkih slika, oživljene intimizmom i motivima putovanja i stranstvovanja. Neobično muzikalan ritam Dedovićevih stihova se proteže kroz sve pesme iz knjige, kroz fragmente pesnikove, ali i naše, čitalačke stvarnosti, od mehana na Lazarevičkom putu do „južnjački izdžezirane” kulturologije kosmopolitskog sveta u kome živimo. Pesnik Dedović kao da kaže da smo, gde god bili, u vlasti stakato ritmova svetske, univerzalne kulture u sudaru sa uznemirenom i nesigurnom ljudskom subjektivnošću. Ili, kako kaže pesnik, „putovao si celu noć preko četiri granice / ipak nisi pobegao dovoljno daleko”.

Odlukom većine glasova Žirija, zbirci „Fjodorov džez” Dragoslava Dedovića dodeljuje se Nagrada „Branko Miljković”, dok je jedan glas pripao zbirci „U kostreti” Slobodana Jovića („Čigoja štampa”, Beograd).

Nagradu dodeljuje Grad Niš, finansijski je podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije, a organizator dodele je Niški kulturni centar.

Nagrada se sastoji od povelje, statuete i novčanog iznosa. Nagrada će svečano biti uručena tokom narednih meseci.

Dragoslav Dedović je rođen 1963. u Zemunu. Odrastao je u Kalesiji, gimnaziju je završio u Tuzli. Nakon studija žurnalistike u Sarajevu radio je kao novinar za različite medije i pohađao postdiplomske studije sociologije kulture u Beogradu. Od 1990. do 1992. bio je urednik u jednoj tuzlanskoj izdavačkoj kući. Javno se angažovao protiv upotrebe vojne sile, te je napustio bivšu Jugoslaviju nakon početka rata u Bosni i Hercegovini.

Nastanio se u Nemačkoj 1992. godine, najpre radeći u Nirnbergu i Regenzburgu u restoranima, na brodogradilištima i u fabrikama kako bi sam finansirao intenzivne kurseve nemačkog jezika. Kao stipendista Fondacije Hajnrih Bel (Heinrich-Böll-Stiftung) odbranio je 1999. magistarsku tezu na interdisciplinarnim Evropskim studijama u Ahenu. Od 1999. do 2006. radio je kao novinar Radija Dojče vele (Deutsche Welle) u Kelnu i Bonu, uređujući i vodeći emisije Evropa danas i Tura kulture. Od 2006. do kraja 2008. godine boravio je u Beogradu kao direktor Regionalne kancelarije za Jugoistočnu Evropu nemačke Fondacije Hajnrih Bel. Od 2009. ponovo živi u Nemačkoj, prvo u Berlinu a potom u Kelnu gde je do 2012. radio kao savetnik za zapadni Balkan u Forumu Civilne mirovne službe (forum ZFD). Između 2012. i 2017. je radio kao glavni urednik Programa na srpskom RTV Dojče vele (Deutsche Welle), da bi od 2018. za istu medijsku kuću preuzeo dopisničko mesto u Beogradu.

Od tada živi u Beogradu, Leskovcu i Kelnu.

Više puta nagrađivan, između ostalog na Slovu Gorčina (1988) Godišnjom nagradom za najbolju knjigu Društva pisaca BiH (2005), Pečatom varoši sremskokarlovačke (2012), nagradom Stražilovo (2013) te nagradom 25. novembar za knjigu godine u BiH (2021). Eseje i analitičke tekstove piše i na nemačkom, prevodi sa tog jezika, a njegovi književni tekstovi su prevedeni na niz jezika.

Zastupljen je u nekoliko antologija srpskog, regionalnog i svetskog pesništva.

Objavljena književna dela:

Lirika:

Izađimo u polje. Sarajevo 1988.

Cirkus Evropa. Tuzla 1990.

Von edlen Mördern und gedungenen Humanisten (O plemenitim ubicama i najmljenim humanistima). 44 Gedichte/pjesme & 1 Essay/esej. Klagenfurt/Celovec 1997. Dvojezično.

Kawasaki za Wukmana Dedowitscha, Sarajevo 2001 (prevedeno na nemački, Klagenfurt 2001).

Cafe Sumatra, Sarajevo 2005.

Dinarski Buda, Beograd 2008.

Za klavir i dižeridu, izabrane i nove pesme, Beograd 2010.

Glorija mundi, sabrane rime, Sremski Karlovci 2013.

Usijanje, Novi Sad, 2013.

Unutrašnji istok, Sarajevo 2015.

Zemlja pod abažurom, Sarajevo 2021. (prevedeno na makedonski, Skoplje 2023.)

Fjodorov džez, Kraljevo 2023.

Priredio:

Evakuacija. Izbor suvremene bh. priče, Split 1999.

Das Kind. Die Frau. Der Soldat. Die Stadt. Izbor bh. priče, Klagenfurt 1999.